Evo i ja sam odlučila da napišem neki roman....

Oduvek sam imala sve što poželim. Roditelje koji me obožavajul,neguju kao jedino dete,ali imala sam i stariju sestru,ne mnogo stariju,samo nekoliko meseci. Tačnije deset,dakle nismo bile ni godinu dana razmaknute. Oduvek smo se u svemu slagale iako smo bile skroz drugačije,počevši od izgleda,pa do naravi. Ona se oblačila veoma raskošno,uvek je imala samo najskuplju odeću,imala je veoma nezgodnu narav,bila je materijalista,bila je omiljena kod momaka i svi su joj se uvek udvarali. Njena duga plava kosa uvek je bila puštena,plavi uvojci njene kose protezali su se sve do njene zadnjice. Oduvek sam bila ljubomorna na nju,ali to nikad nisam pokazivala. Za razliku od moje uvek uglađene sestre,ja sam izgledala kao neko ko se drogira. Imala sam kosu kao seno,tamno smeđe boje,uvek sam je vezala u rep ili skupljala u punđu. Oblačila sam pocepane farmerke i jednostavne majice. Umela sam jako lepo da pevam i to je jedino što mi se dopadalo kod mene. Već pet godina pevam u jednom bendu. Od mnogobrojnih razlika između nas dve najviše se iskazivala razlika u ličnostima. Ja sam bila osoba zatvorenog tipa i jedva sam imala više od pet prijatelja,dok je ona bila ličnost otvorenog tipa,imala je mnogo prijatelja. Uvek su nam se dopadali različiti momci,što je bilo dobro,jer nam se nikada neće dopadati isti momci. Ona je bila već jedno pet godina u srećnoj vezi sa svojim dečkom,čak su se i verili. Ona je cvetala i to me je jako radovalo.
***
Napolju je bio idealan dan za šetnju. Moja sestra je bila u gradu sa prijateljicama,prijatelji iz benda,ujedno i moji najbolji ortaci su bili zauzeti,pa sam odlučila da sama izađem u šetnju. Odlučila sam da odem malo do jezera što sam i učinila. Divila sam se prirodi. Bilo je proleće,moje najdraže godišnje doba,drveće je bilo pokriveno zelenim lišćem,trava je takođe bila zelena,a ponegde su se pojavljivali proletni cvetovi raznih boja. Nikada ranije nisam razmišljala o tome kako je priroda lepa u proleće. Išla sam sa veselim osmehom na licu. Toliko sam se zanela da nisam ni primetila da sam otišla duboko u šumu,gde nije bilo nikoga. Taman kad sam se okrenula i krenula nazad,kako bi mogla da se vratim kući,začula sam vrisak.

Skamenila sam se u mestu. Nisam znala da li da pobegnem,da pozovem policiju ili da odem da vidim šta se dešava. Odlučila sam da pozovem policiju,ali kada sam izvaldila mobilni telefon odmah sam shvatila da nema dometa.
''Dođavola!'',pomislila sam u sebi.
Odmah sam shvatila da su mi preostale samo dve mogućnosti.Prva je bila da pobegnem kao kukavica sa ovog jezivog mesta,a druga da proverim šta se dešava. Previše sam puta u životu bila kukavica,možda više od bilo koga koga sam poznavala. Išla sam sve dublje i dublje u šumu,sve me je podsećalo na neke scene iz horor filmova. Kada sam izvirila iza jednog drveta,videla sam čoveka okrenutog leđima,kako stoji iznad bezživotnog tela neke devojke.
''O ne. On ju je ubio.'',pomislila sam u sebi.
Dok sam zgrožena posmatrala ovaj užasan prizor,nešto je odjednom počelo da klizi pored glave po leđima. Vrisnula sam preplašena.
''Ah to je samo bezopasna zmija.'',rekla sam sama sebi.
Kada sam ponovo pogledala na mesto gde je bio čovek i mrtvo telo devojke,čovek nije više bio okrenut leđima,sada je stajao okrenut prema meni.
***
Nisam mogla da poverujem svojim očima. On je stajao ispred tela devojke sa krvavim nožem u ruci. To je bio neko kome sam verovala,koga sam volela. To je bio moj budućii zet. Ovo je bilo gore od onih filmova strave i užasa. Polako je počeo da mi prilazi,a ja sam instiktivno ustuknula.
''Hej nemoj da bežiš od mene.'',rekao mi je.
Od šoka nisam mogla da progovorim,samo sam užasnuto zurila u njega.
''Zašto?'',je bilo sve što sam uspela da procedim.
''Jer je zaslužila,molim te ne plaši se,ne želim da te povredim.'',rekao mi je.
''Ništa ti ne verujem!'',viknula sam.
''Ma daj molim te! Ne bi mi bilo od koristi da i tebe ubijem,jer si ti sestra moje devojke'',uveravao me je.
''I samo ćeš me tek tako pustiti da odem?'',tupavo sam upitala.
''Neću te pustiti dok ne prihvatiš jedan uslov.'' Nisam znala šta da mu kažem,pa sam samo tupo zurila u njega. Video je da neću ništa reći,pa je nastavio:''Ti ćeš čuvati moju tajnu,a ja ću ti uraditi sve za uzvrat.''
Besno sam ga gledala. ''A šta ako ne želim da prihvatim taj predlog?''
''Onda nemam izbora,morao bi da te ubijem.''
''U redu prihvatam predlog. Da li mogu sada molim te da idem?''
Nije ništa rekao,samo mi je pokazao put da idem.
Dok sam išla nazad nisam mnogo obraćala pažnju na put. Kako je mogao da laže moju sestru,mamu,tatu i mene. Ko zna koliko je još devojaka ubio. Možda će i mene na kraju ubiti. Meni to ne bi bilo toliko strašno,jer je moj život i onako bio sranje,ali tada sam pomislila kako bi bilo mojim roditeljima i mojoj voljenoj sestri. Da. Nema smisla zvati policiju. Ćutaću,pa makar otišla u grob sa tom tajnom.

Dobra je prica...Realna..Mislim ima takvih budala,ali ona moze ladno da kaze..Sta oni ga uhwate nespremnog i Cica-mica gotowa prica...lol... ..ali bas je dobra,nije depresiwna,konacno neko pored mene i sanjche da ne pise depre.. sup je :**

Alli ovo nije kraj. LOL Biće tu još komplikacija. Hvala na kompimentu. Ja inače nisam neki pisac,ali malo mi je čitanje Twilight-a popravilo smisao. Malo lepše pišem,nego ranije.

Meni je isto Twilight doneo inspiraciju pogotwu oni tuzni momenti...A i Ima tu jos knjiga..Orkanski visovi-iskazivanje emocija na malo zateegnutiji nacin je meni cool..xD..lool..sacekacu ja..

Ja moram dobro da se skoncentrišem da bih našla inspiraciju. I je li ti malo naivna priča? Sorry što te ovo pitam,ali ja mislim da je malo glupa,u stvari ne malo,nego puno.

^^.....Nema veze..Nije naivna,nego mozda si trebala da naprawis tog lika-vecim ludakom..xD..lool...

Hah. E sad si mi dala jednu fenomenalnu ideju za nastavak priče. Thanx. Biće to neki veći ludak. Samo dok još osmislim šta dalje da pišem.

Procitala sam i svidja mi se... sad ostaje da cekam nastavak...

Hvala Slađo puno. Drago mi je što vam se dopala. I nadam se da ste se bar malo naježile dok ste čitale,jer mi je to bila namera. LOL :***

super je bb

Hvala Neyra.

inchi bb,meni se jako dopala,strasna je-upravo ono sto ja ne umem da pisem lol
nemam zamerki,samo nastavi sa jako dobrim zapletima,to je sve <33333333333333

Hvala ti Sanchy puno. Dodaću večeras još čim se smiri svee u kući i da imam mir i tišinu za razmišljanje. Sinoć nisam celu noć spavala,jer sam čitala Ninchin rad i tvoje priče,a kasnije ste mi dale inspiracije,pa sam počela da pišem. :***

hihihihi...zeljno ocekujem nastavak!
hehehe drago mi je da ti se svidjaju nase price i da su te inspirisale...ofc bice ih jos <33333333

Hah,ali njih ću ujutro čitati,jer večeras čim završim sa mojim nastavkom idem na spavanje pod hitno. LOL

hehehe...sinoc tj. jutros smo preterale lol

slazem se sanjche
ja sam danas spavala do 17 sati
LOL

Hah. Blago tebi Neyra. Ja nisam spavala ni sat vremena. LOL

ja sam zaspala posle 6,a u ustala oko 16h lol xD

NASTAVAK

Bila je noć,ja sam se nalazila u istoj onoj jezivoj šumi,nisam znala kuda da idem,oko mene se začulo zavijanje mnogobrojnih vukova. Lutala sam i tražila put,ali svaki put sam se vraćala na isto mesto,imala sam osećaj da se vrtim u krug,ali onda se desilo nešto neočekivano. U tami šume ugledala sam kako se pun mesec oslikava na nekoj bari. Pošla sam ka bari kako bi se napila vode. Ispružila sam ruke ka vodi,ali kada sam dotakla vodu osetila sam kako je ona veoma topla i gusta,čudno je mirisala. Kada sam privukla šake pune vode kako bih malo otpila,osetila sam miris rđe i soli,kada sam pogledala u ruke,istog trena sam shvatila da je to ljudska krv. Poskočila sam nesposobna da vrištim,samo sam pratila odakle dolazi krv. I tada sam je ugledala. Bezživotno telo moje sestre,obliveno krvi i masnicama,ležalo je u toj bari krvi. Nisam mogla da se pomaknem,samo sam posmatrala osakaćeno telo moje voljene sestre. Oči su joj bile širom otvorene i izgledale su kao da su u agoniji. Uvojci njene svilene dugačke plave kose bili su potopljeni u krvi. Na sebi je imala svoju omilejnu rozu haljinu,ali pocepanu,i ona je takođe bila oblivena krvlju. Ruke,noge,vrat,glava i svi ostali delovi tela su joj bili deformisani,skoro sve kosti su joj bile polomljene.
Zurila sam tako skamenjena,a onda me je neko dodirnuo po ruci. Nekako sam uspela da se okrenem,ali nisam uspela da razaznam ko je to,jer su mi oči bile pune suza. Nekako sam se sabrala i pogledala malo bolje. To je bio on. Smešio mi se manijačkim osmehom. Htela sam da pobegnem,da vrištim,ali jednostavno nisam imala snage da se pomaknem. On je tada počeo da me mazi po kosi i odjednom je zamahnuo nožem ka meni. Vrisnula sam i skočila. Odjenom sam bila u svojoj sobi,u svom krevetu.
''Ah to je bio samo san.'',rekoh sama sebi.

Uh, bas je dobro... uzbudljivo... cekam nastavak...

hahahahaha...Jooj..Dobra fora sa ovim snom...lol...xD>.Swidja mi se ono kada je skapirala da je popila sestrinu krv..Spooky..Ja wolim te jezive i malo gadljive price..xD..Ja Cekam!

Thanx ljudi. Sutra ću dodati još,jer sam stvano jako umorna. Ali ipak videću ako mi padne neka dobra ideja za nastavak napisaću.

wooow inchi bb extra jeee!!! ja sae taman uplasila da je gad ubio njenu sestru kad ono ona sanja lol ^^ jedva cekam nastavak