Evo i ja sam odlučila da napišem neki roman....

’’Halo Danijele. Moraš da mi pomogneš.’’,preklinjala sam ga.
’’Sonja,šta je bilo!? O čemu pričaš?’’,i on je zvučao uznemireno.
’’Ne mogu o tome preko telefona. Hoćeš li molim te doći do mene za pola sata?’’
’’U redu. Samo se smiri. Doći ću tačno za pola sata.’’
’’Puno ti hvala. Vidimo se.’’
***
Nalazila
sam se u svojoj sobi kraj prozora. Bila je noć. Ko bi sem Nemanje mogao
da naudi Mariji? Taj neko sigurno radi sa Nemanjom. Samo ko bi to mogao
biti? Sigurno neko koga poznajem. Možda je to Nebojša,a možda i
Danijel. Ne,ne verujem da bi Danijel naudio Mariji,previše je voli.
Mada ipak,kako se ponašao prošli put prema meni ne bi me čudilo da je
on taj koji je naudio Mariji. Međutim,tu je i Nebojša. On kao da me
prati. Samo kad se setim onog dana kada mi je sestra doživela
saobraćajnu nesreću dva puta se pojavio tačno kada je trebalo,a i gde
je juče bio?
Tako sam razmišljala izgubljena u vremen. Nisam ni
primetila da uskoro treba da dođe Danijel,sve dok neko nije pokucao na
vrata.
’’Odmah!’’,rekla sam i brzo ustala.
Otvorila sam vrata,a na njima je stajao on. Bio je lepši nego ikada ranije. Njegove plave oči su me gledale tako nežno.
’’Zašto si me zvala? Šta nije u redu?’’,prekinuo me je u sanjarenju.
’’Zvala
sam te jer je Marija u opasnosti. Nazvala me je pre jedno sat vremena i
vikala je u panici. Rekla mi je da je juri neki ludak sa maskom i crnim
rukavicama sa nožem u ruci. Pitala sam je gde se nalazi,ali ona nije
uspela da odgovori,a zatim sam začula tup udarac i onda se prekinula
veza. Nisam znala koga da zovem,pa sam nazvala tebe. Odlučila sam da
sama otkrijem ko je iza svega ovoga,ali potrebna mi je tvoja
pomoć.’’,objasnila sam mu.
’’Molim? O čemu pričaš? Ništa te ne razumem. Mariju je napao neki ludak sa nožem!?’’,začuđeno me je upitao.
’’Tako
mi je rekla. Zvučala je veoma uspaničeno. Šaptala je,a onda sam začula
taj tup udarac,ali ima još nešto što ti nisam rekla...’’,krenula sam da
izgovorim,ali nisam bila sigurna da li će mu se nešto desiti ukoliko mu
sve ispričam.
’’Šta.šta? Šta se onda desilo?’’,upitao me je uznemireno.
’’Ma ništa. Zaboravi.’’,bila sam isuviše zabrinuta za njega. Šta ako mu Nemanja uradi nešto?
’’Reci mi molim te. Je li te Nebojša povredio?’’,odjednom me je pogledao zabrinuto.
’’Ne,nije to. Nebojša mi nije ništa uradio.’’
’’Nego šta je onda bilo?’’,sada je već zvučao uznemireno.
’’Znaš ne bih smela ništa da pričam o ovome.’’
’’O čemu pričaš!? Sad si me baš uznemirila.’’,skoro je počeo da se dere na mene.
’’U
redu,u redu. Kada sam se okrenula ugledala sam Nemanju,mog budućeg
zeta. Mislila sam da je uradio nešto Mariji. Pa sam krenula da ga
udarim šiljatim kamenom. Uvrnuo mi je ruku i počeo da mi preti. Kazao
je da nema nikakve veze sa Marijinim nestankom. Rekla sam mu da mu
verujem,ali sam odlučila da istražim i nađem krivca.’’,objasnila sam.
’’Čekaj,čekaj. Ne pratim te. Kakve ima veze Nemanja sa svim ovim?’’,pogledao me je razgoračenih očiju.
’’Pa
ima i te kakve veze sa svime. Znaš pre nego što si me ovaj znaš...prvi
put poljubio,ja sam otišla u šumu da se šetam i tada sam začula vrisak
i videla sam njega kako je ubio neku devojku. Zapretio mi je da će me
ubiti ako bilo kome kažem. Zato ne smeš nikome da kažeš za ovo. Mislim
da je on namestio da se Milica slupa sa kolima. Zamolila sam ga da se
kloni Milice i mene,ali nije pristao. Prešao me je. Bila sam tako
glupa,a onda sam otkrila da on trguje ljudskim bubrezima i da zato
ubija te devojke. Čuva ih u jednoj staroj kući niz ulicu.’’
’’U redu. Mislim da sad sve kontam. Hajde da mi pokažeš tu kuću.’’,ustao je.
’’Hej stani. Moram još nešto da ti objasnim.’’
’’Reci. Slušam.’’,ponovo je seo.
’’Onda
kada sam ti rekla da te nikada nisam volela...lagala sam te. Htela sam
da te zaštitim. Nisam mogla da te lažem. Plašila sam se ako saznaš za
ovo da će te Nemanja ubiti.’’,skoro sam plakala.
’’Znači tako,ali si Nebojši zato sve rekla. Zar ne? Pravi dokaz ljubavi.’’,ljutito mi je rekao.
’’Ne,ne
shvataš. On ništa ne zna. Ja ga ne volim,volim samo tebe. Nisam smela
da ti kažem,jer sam mislila da će te Nemanja povrediti. Oprosti mi
molim te.’’,plakala sam.
’’U redu je.’’,rekao je.
Zatim je
približio svoje lice mom. Stavio je svoje čelo na moje i poljubio me.
Bilo je tako lepo. Nisam mogla da obuzdam srce. Kucalo je tako snažno.
U našem poljupcu je bilo toliko strasti. Toliko mi je prijalo njegovo
ljubljenje da nisam htela da prestane,a onda je odvojio svoje lice od
mog. Uzela sam njegovu ruku i stavila na moje srce koje je i dalje
lupalo kao ludo.
’’Ovo je dokaz da te volim.’’,nasmešila sam mu se.
’’To sam mogao da primetim i iz prethodnog poljupca..’’,uzvratio mi je osmehom.
’’Hajde sad da mi pokažeš tu kuću.’’,povukao me je sa kreveta.
’’U redu. Idemo.’’,rekla sam ustajući.
Krenuli smo,ali mi je odmah zazvonio telefon. Pogledala sam u Danijela.
’’To je Marija.’’,rekla sam.

Gledali smo tako jedno u drugo nekoliko sekundi.
’Javi se.’,rekao mi je.
Nisam mogla da se pomerim. Samo sam tupo zurila u prazno. Dok sam tako stajala telefon je prestao da zvoni.
’Šta je sa tobom!? Zašto se nisi javila!?’,vikao je na mene.
’Razmisli
malo Danijele. To sigurno nije bila Marija. Ona je očigledno oteta,a
taj ko je to učinio je sad zvao. Imam jednu ideju. Otići ćemo kod
Martina. Sećaš se da je pričao da ima mašinu koja može otkriti odakle
je neko zvao. Zamolićemo ga da vidi odakle me je Marija zvala kada je
oteta i ovaj malopređašnji poziv.’
’U redu. Imaš pravo. Hajdemo kod Martina.’,rekao mi je.
Uhvatio me je za ruku i povukao. Iznenada sam osetila mučninu u stomaku i vrtoglavicu. Nisam mogla da se pomaknem. Zastala sam.
’Stani Danijele...nije mi d...’
Nisam mogla da završim rečenicu samo sam se srušila na pod.
***
Otvorila
sam oči. Prvo što sam ugledala bio je beli plafon. Osećala sam se
ošamićeno. Kada sam krenula da se podignem neko me je uhvatio za rurku.
Kada sam skrenula pogled,ugledala sam Danijela.
’Šta...šta se dogodilo? Gde sam?’,upitala sam zbunjeno.
’Sve je u redu. Na sigurnom si. U bolnici si. Pala si u nesvest.’,rekao mi je zabrinutim tonom.
’Ali...kako se to dogodilo?’,još uvek nisam mogla da dođem sebi.
’Samo
si se srušila. Ne znam zašto. Sada vrše pretrage da vide koji je razlog
tvog padanja u nesvest.’,rekao mi je,bio je uznemiren.
’Ma,verovatno je sve u redi. Samo sam bila premorena.’,uveravala sam ga.
’U redu. Kako ti kažeš’
’Do kad ću morati da ležim ovde?’,upitala sam.
’Doktori su rekli do sutra.’
’Jao užas. Kako ću sad da istražujem?’,očajno sam jauknula.
’Ništa
se ne brini. Ja ću sutra otići do Martina da vidim odakle su pozivi
stigli,a onda ćemo sutra zajedno otići u onu staru kuću.’
’U redu. Onda vidimo se kasnije.’
’Vidimo se. Volim te.’
’Ja tebe više.’,nasmešila sam mu se.
Sageo
se. Njegovo lice je bilo samo nekoliko milimetara od mog. Nežno me je
poljubio i otišao. Odmah sam počela da razmatram sve mogućnosti. Možda
sam stvarno bila preumorna,a možda...
Nisam završila misao do kraja,jer me je prekinulo kucanje na vratima.
’Slobodno.’,rekla sam iznenađenja.
Kada su se vrata otvorila na njima se pojavio Nemanja.
’Je si li dobro? Šta se dogodilo?’,upitao me je.
’Otkud ti...kako si saznao?’ošamućeno sam pitala.
’Došao sam da vidim kako si.’
’Odlazi! Zbog tebe sam u bolnici.’,počela sam da vičem.
’Hej smiri se nisam došao da te povredim.’,približio mi se i počeo da me mazi po kosi.
Htela
sam da vrinem,ali čim je pročitao moju nameru,stavio je svoju ruku
preko mojih usta. Počeo je da me ljubi po čelu. Nisam mogla da se
pomerim,niti da zovem pomoć. Samo sam molila boga da me nešto spasi,a
onda je u sobu ušao Danijel.
’Hej ostavi je na miru.’,odgurnuo je Nemanju od mog kreveta.
Nemanja se okrenuo i otišao.
’Hvala ti. Došao si u zadnji momenat.’,rekla sam.
’Pa zašto služe momci?’,rekao je u šali.
’Je si li saznao odakle je Marija zvala?,upitala sam.
’Jesam.’
’I?’
’Prvi poziv je bio iz šume,a drugi iz one stare kuće o kojoj si mi pričala.’objasnio mi je.
’U redu. Sutra idemo u šumu,pa u kuću.’
’U redu. Vidimo se.’
’Ćao.’
’Zdravo ljubavi.’
Poljubio me je i izašao iz sobe. Bila sam toliko umorna da sam odmah zaspala.
***
Ujutro
sam se probudila,ugledala sam na stolu pored sebe belu kovertu na kojoj
je pisalo ’Rezulteti pretraga.’ Uzela sam kovertu i otvorila je. Zinula
sam i ispustila papir iz ruke.

bb,ovo je supeeer... daaaaaj nastaaavaaaak :-***