Evo i ja sam odlučila da napišem neki roman....

Hvala Sanchy. Nadam se da ste o ovome pričale,kad ste mi rekle da malo više opisujem.

upravo tako inchi bb <3333 na to sam mislila :-******* cestitam! i donesi nam brzo nastavak!

Odmah ga ujutro dobijate.

Super.Can't Wait :*

E ipak ću napisati za nekih pola sata,a možda i manje. U svakom slučaju dobićete ga večeras.

Joooj..Jedva cekam..Nego mozda ne procitam,jer mi brat uskoro dolazi ..ali swejedno.

toooo inchi bb cekaaaaam gaaaa ^^ ))))))) odoh i ja sad da napisem kakvu kratku pricicu ^^ :-***** bbs

ina bas je extra
cekam nastavak...

NASTAVAK

Pošto me je ovaj san istraumirao,kao ni jedan do sada,odlučila sam da ustanem. Otišla sam do kuhinje i videla sam da nikoga nema,kao i svakog jutra. Na sve načine sam pokišavala da izbacim taj suludi san iz glave,ali mi nikako nije uspevalo. Tada sam se izgubljena u mislima setila da za pola sata imam probu sa bendom. Taman dovoljno vremena da se obučem i stignem na vreme. Na putu do garaže razmišljala sam o svojim najboljim ortacima. Tako mi je prošlo svo vreme dok sam išla do garaže. Kada sam bila pred vratima garaže,ona su se otvorila. Tada sam ugledala Mariju,moju najbolju ortakinju. Njena bujna talasasta braon-crvena kosa se vijorila na laganom povetarcu. Osmehivala mi se,nekada me je njen osmeh oraspoložio,ali ne i sada kada sam bila u ovako očajnom trenutku. Kada me je videla tako zabrinutu,njen osmeh se izgubio. Pored nje je stajao sa gitarom moj najbolji ortak,Danijel. On je takođe bio zabrinut. Njegove plave kovrdže su se,baš kao i Marijina kosa njihale na laganom povetarcu. Pogledala sam na ostatak garaže. Tada sam ugledala dečka za bubnjevima. Naš novi član pomislila sam. Kada je video da zurim u njega osmehnuo mi se. To je bio najlepši osmeh koji sam ikada videla. Njegovi zubi su se beleli,zbog malo tamnijeg tena pomislila sam. Imao je kao nebo plave oči i crnu malo dužu kosu. Nisam uspela da mu se osmehnem,ali je primetio da mi se dopada.
''Ovo je naš novi član,Nebojša.'',reče Marija.
Pružio mi je ruku:''Drago mi je.'',rekao je.
''I meni. Uizgred ja sam Sonja.''
''Šta nije u redu?'',upitao me je Danijel zabrinuto.
''Sve je u redu,samo sam malo umorna.'',slagala sam.
Melodija je počela,a moje misli su se vratile na početak,nisam uspela da se setim texta. Dođavola! Šta se to sa mnom događa? Da li ludim? Iznenada mi je oštar bol presekao stomak. Skamenila sam se u mestu. Milica je bila u opsanosti. Iznenada mi se vratio onaj prizor i sinoćneg košmara. Uzela sam jaknu i izletela iz garaže.

neyra (citat):

ina bas je extra
cekam nastavak...

Hvala Neyra.

bb ovo je extra sto se ne prijavis za urednika 4uma,ide ti pisanje ... postavila sam takmicenje u obavestenjima,pogledaj i prijavi se ako si zainteresovana <3333333

Pa ne znam videću. Možda se prijavim. Hvala na komplimentu.

nema na cemu

odlicno je bb
jedva cekam da saznam sta ce se dogoditi

Hvala Neyra

Odlicno... cekam nastavak...

Hvala. Nastavak ću doneti za nekih pola sata.

Ina Murray-Nagasaki (citat):

Hvala. Nastavak ću doneti za nekih pola sata.

Super...

NASTAVAK

Trčala sam ne znajući gde sam krenula. Nisam se okretala prema garaži,ali sam čula kako Marija i Danijel uzvikuju moje ime. Nisam mogla da se okrnem samo sam nastavila da trčim. Odjednom su se moje misli vratile na onu jezivu šumu. Da tamo ću je prvo potražiti. Iz mojih misli me je izvukla zvonjava mog mobilnog telefona. Bio je to nepoznat broj. Nisam znala da li da se javim. Tako sam stajala nekoliko sekundi,a onda sam odlučila da se javim.
''Halo.'',rekla sam.
''Dobar dan. Da li ste vi sestra Milice Stanić?'',upitao me je nepoznati glas sa druge strane.
Bože da li ju je ubio kao u mom snu? Stisnula sam zube i pesnicu leve ruke.
''Halo,gospođice jeste li tu?'',prekinuo me je u razmišljanju nepoznati glas.
''Da ja sam. Šta vam treba?''
''Vaša sestra je doživela saobraćajnu nesreću,sada je u komi. Molim vas dođite.'',objasnio mi je glas sa druge strane slušalice,a onda je spustio slušalicu.
Nisam mogla da dišem,pala sam na kolena,prekrila lice šakama i počela da jecam. Iznenada mi je neko počeo milovati kosu. Okrnula sam se su suznim očima,a onda sam ugledala njega. Nebojša je i dalje držao ruku na mojoj kosi,a drugom rukom je obrisao moje suze. Instiktivno sam ponovo prekrila lice šakama i počela ponovo da plačem. On mi se približio na oko centimetar i zagrlio me. Nežno mi je milovao kosu,a onda sam se nakon nekoliko trenutaka pribrala.
''Šta je bilo? Zašto plačeš?'',upitao me je kada je video da sam se malo smirila.
''Moja sestra...ona je...'',nisam imala snage da to kažem,samo sam ga povukla za ruku.
***
Bili smo u bolničkoj sobi. Moja sestra je ne pomično ležala na bolničkom krevetu. Imala je cevčice u nosu i primala je infuziju. Bila je pokrivena zeleno-plavim pokrivačem. Njena duga plava kosa bila je zavezana. Na čelu i na levoj ruci imala je dve masnice. Kako se samo ovo moglo desiti? Ona je oduvek vozila tako pažljivo.
''Gospođice,policija želi da razgovara sa vama.'',rekao mi je jedan bolničar.
Kada sam pogledala kroz prozor videla sam dva detektiva. Obojica su bili u crnim odelima. Bili su sušta suprotnost,jedan je bio visok i mršav,dok je drugi bio nizak i debeo. Nesigurno sam izašla i počela da koračam ka njima.
''Šta se desilo mojoj sestri?'',upitala sam.
''Pa kao što su vam već verovatno rekli imala je saobraćajnu nesreću.'',oglasio se debeljuškasti čovek.
''Kako...kako se to dogodilo?'',pitala sam jecajući.
''Mislimo da je podmetnuta. Devojka nije mogla da zakoči.'',rekao je ponovo isti detektiv.
''Da li poznajete nekoga ko bi joj naudio?'',Upitao me je visoki.
Sada mi je bila prilika da ga se rešim zauvek. Ne bi više mogao da povredi moju sestru ili bilo koju drugu devojku,ali jednostavno nisam mogla,previše sam se plašila.
''Ne,ne znam nikoga ko bi je povredio.'',i kukavica u meni je pobedila.
''U redu. Ako se bilo čega setite ili primetite nešto čudno,samo nas nazovite. Ovo je broj naše kancelarije.'',dao mi je vizit kartu i obojica su se okrenuli i otišli.
Kerenula sam da izustim kako znam ko je kriv za nesreću,ali me je kočio neki glas iznutra. Kako sam glupa,mogla sam sve ovo sada da rešim,ali je kukavica u meni pobedila po ko zna koji put. Tada mi je neko spustio ruku na rame. Okrenula sam se sva ukočena. Ah,to je bio samo Nebojša.
''Da li je sve u redu? Izgledaš kao da te nešto muči. Slobodno mi možeš sve reći.'',molio me je.
''Ne,ništa nije u redu. Znaš šta me muči? Celo ovo sranje od mog života...i niko ne može da mi pomogne...ja...moram da idem.'',rekla sam jecajući i uputila se kod njega u stan.

odlicno jeeeee
nemam rijeci

Jao, kako je super... bas mi se svidjaju ovi zapleti... jedva cekam nastavak...
Svaka cast na inspiraciji!

Jao hvala vam obema. Dobićete večeras nastavak.

nnc
jedva cekamm

NASTAVAK

Nalazila sam se pred vratima Nemanjinog stana. Nisam odmah pokucala,samo sam tupo zurila u vrata. Razmišljala sam kako da mu se osvetim za ono što je učinio mojoj jedinoj sestri. Mogla sam da ga napadnem,da ga zadavim ili samo da mu opalim šamar,a tada sam se setila da mi je predložio,ako budem čuvala njegovu tajnu,da će uraditi šta god ja želim. To mi je dalo jednu sjajnu ideju. Pokucala sam na vrata. Vrata su se istog trena otvorila.
''Nadao sam se da ćeš doći danas.'',rekao je.
''Želim da se kloniš moje sestre i mene.'',rekla sam.
''Molim,je si li poludela? Šta to tražiš od mene?''
Besno sam ga pogledala:''Rekao si da ćeš učiniti sve ako budem čuvala tvoju tajnu.''
''Haha'',grohotom se nasmejao ''zar si stvarno mislila da ću učiniti to? To sam rekao samo da bi ti prihvatila predlog. A sada imam još jedan zahtev. Ti ćeš mi govoriti ako policija nešto sumnja.''
''Ti...ti si čudovište!'',viknula sam i izletela iz stana.
***
Ležala sam u krevetu,očajna. Kako me je samo nasamario,ne ja sam bila još gluplja što sam mu poverovala. Nisam trebala da prihvatim predlog,trebala sam jednostavno da ga pustim da me ubije,a onda su mi se misli automatski okrenule prema Nebojši. Zašto se danas pojavio baš kada je trebalo? Da li me prati? Ma ne. Šta ja umišljam? Dečko se samo zabrinuo za mene,a onda sam iznenada začula tiho kucanje na vratima.
''Napred.''
''Da li mogu da uđem? Tvoja mama me je pustila.''
''Naravno Danijele,samo napred.'',rekla sam iznenađena.
''Kako si? Je si li bolje?''zabrinuto me je pogledao.
''Da jesam. Hvala na pitanju.''
''Dobro je. Baš si me zabrinula danas.''
''Ali zašto se toliko brineš za mene?'',pitala sam.
''Zato što te volim.''
''To sam već znala.''
''Ali nisi me razumela,volim te više od prijateljice.''
''Oh...'',je bilo sve što sam mogla da procedim. ''Ali...ja...'',krenula sam da nastavim,ali je on prislonio svoju ruku na moja usta. Dodirnuo je svojim usnama moje. Ovo mi je veoma prijalo,ljubio me je tako nežno da sam zaboravila na sve osim na nas dvoje. Nisam želela da prestane. Ali ovaj tren nije mogao da traje večno,on je odvojio svoje usne od mojih i pogledao me je svojim zeleno-plavim očima. Osmehnuo mi se,a ja sam tada shvatila da ga volim,ali nisam mogla da ga uvlačim u sve ovo,nisam želela da i on pati zbog mene.
''Vau ovo je baš super!'',rekao je.
''Slušaj Danijele'',počela sam ''i ti se meni jako dopadaš,ali moj život je trenutno u tolikom haosu da ne želim da te uvlačim u sve ovo. Zato je bolje da ostanemo samo prijatelji.'',rekla sam.
''Ali Sonja ja te volim i želim da sve deliš sa mnom.'',molio me je.
''Ne,ne mogu to da ti učinim. Molim te razumi me.''
''U redu. Sad moram da idem. Vidimo se.'',rekao je,a onda me je još jednom poljubio. Nestao je iz moje sobe,a ja sam počela da plačem. Onda se začulo kucanje na vratima.

extra je bb