Evo i ja sam odlučila da napišem neki roman....

Hvala.

svidja mi se,super je hocu nastaaavaaaaak

Suuper je bb :*

Hvala vam.

Procitala sam... super je... i kao sto sam na tennis forumu rekla, cekam nastavak da vidim ko kuca na vratima...

Hah. Dobićete večeras nastavak. Čim mi neka dobra ideja padne na pamet.

NASTAVAK

Brzo sam obrisla suze i pribrala se.
''Slobodno.'',rekla sam.
Vrata su se polako otvorila,na njima je stajala moja majka.
''Dušo šta ti je? Izgledaš užasno. Da li ste se ti i Danijel svađali?'',upitala me je zabrinuto.
''Ne,nismo se svađali. Sve je u redu. Samo sam tužna zbog Milice.'',uveravala sam je.
''E baš sam zbog nje došla kod tebe. Ja i tata idemo kod nje u bolnicu. Da li želiš da ideš sa nama?''
''Umorna sam od svega. Ići ću sutra.''
''U redu dušo. Laku noć.''
''Laku noć,mama.''
A onda me je poljubila u čelo i izašla iz sobe. Trenutno mi je trebala uteha. Zaključala sam vrata i uzela telefon u ruke.
''Halo Danijele da li možeš da dođeš do mene? Potreban si mi večeras.'',upitala sam ga u jednom dahu.
''Naravo šta god ti želiš.'',rekao mi je.
Samo nakon nekoliko minuta začulo se lupanje na prozoru moje sobe. Polako sam se približila i tiho odškrinula prozor,u slučaju da moji roditelji još nisu otišli,a onda se pojavio on. Bio je zajapuren i ubrzano je disao.
''Nisi valjda trčao do ovde?'',rekla sam.
''Pa naravno da jesam,sve za tebe.''
Uputio mi je osmeh od kojeg mi je zastajao dah,a ja sam pocrvenela. Njegova majica je bila sva mokra od znoja.
''Možeš da skineš majicu da se osuši,pa je obuci posle.'',rekla sam.
''Ne bi ti smetalo ako to učinim?'',učtivo me je upitao.
''Ne,slobodno.''
On je polako počeo da skida majicu. Imao je savršeno telo,pločice na stomaku od svakodnevnog vežbanja.
''Kako je tvoja sestra? Čula sam da je danas imala saobraćajnu nesreću?''
''U komi je. Ceo dan je u istom stanju.'',rekla sam jecajući.
''Oh,tako mi je žao.'',rekao je.
Prekrila sam rukama lice i počela da plačem. Zagrlio me je nežno,a ja sam sa lica svoje ruke premestila na njegov struk. Postavila sam glavu na njegove grudi i plakala. Nisam želela da plačem,ali su mi suze tekle kao reka iz očiju. On mi je nežno trljao leđa. Kada sam se malo smirila,podigla sam glavu i pogledala u njega. Jedva se suzdržao da i on ne zaplače,a onda je naslonio svoje čelo na moje,pomazio me je po obrazu i prislonio svoja usta na moja. Ponovo smo se strasno ljubili. Koliko sam ovo želela,toliko i nisam. Znala sam da je ovo pogrešno,ali nisam mogla da se oduprem svojim osećanjima prema njemu. Uživala sam u ovom momentu isto koliko i on,a onda je odvojio svoje usne od mojih.
''Molim te da li možeš ostati večeras sa mnom? Ne mogu da spavam.''
''Šta god ti kažeš.'',rekao mi je,a onda smo oboje legli na moj krevet.
Ja sam se naslonila na njegove grudi,a on me je zagrlio,jer je osetio da mi je hladno. Toliko mi je bilo udobno da nisam ni primetila da sam zaspala.
***
Začula sam kako neko kuca na vrata. Odmah sam se podigla iz kreveta i shvatila da ga više nema. Otišao je,a ja sam užurbano otvorila vrata. To je bio tata.

extra jeeeee

Hvala.

NASTAVAK

Smešio se. Nisam mogla da dođem sebi,kako je mogao da se smeje u ovakvom trenutku?
''Dobro jutro srećo. Pogodi šta se desilo?'',skoro je skako od sreće.
''Ne,nemam pojma.''
''Milica se sinoć probudila iz kome. Nismo hteli sinoć da te budimo.'' ,ushićeno je rekao.
''Ne mogu da verujem,pa to je super tata.'',nasmejala sam se.
''Sada idem ponovo kod nje,a ti dođi kasnije.''
''U redu tata. Vidimo se u bolnici.''
Čim je tata izašao iz kuće,uzela sam mobilni telefon i okrenula Danijelov broj telefona. Javio se nakon prvog zvona.
''Halo.''
''Halo Danijele imam sjajnu vest. Milica se probudila iz kome.''
''Hej pa to je super. Drago mi je.''
''E izvini nemam sad vremena za razgovor. Čujemo se.''
Prekinula sam vezu i krenula da tražim šta da obučem. Nisam znala šta da obučem,preturala sam po ormaru,a onda sam se odlučila za tamno plave pocepane pantalone,stavila sam crni kaiš,navukla sam moju omiljenu crnu majicu,a na noge sam navukla moje omiljene stare crne skejterke.
Izašla sam iz kuće i uputila se ka bolnici,koja je bila udaljena samo nekoliko minuta od kuće. Na putu do bolnice sam pevušila moju omiljenu pesmu ''Who Knew'',a zatim sam odjednom ugledala Nemanju kako nervozan prelazi preko ulice. Na svu sreću nije me video,a ja sam osetila neverovatno zadovoljstvo kada sam ga ugledala namrštenog. Ušao je u jednu staru kuću i tada sam odlučila da sačekam da izađe. Stala sam iza nekog žbuna.
***
Nakon pola sata izašao je iz kuće,zaključao vrata,ključ je ostavio ispod praga i uputio se ka bolnici. Tada sam izašla iza žbuna,uzela sam ključ sa mesta gde ga je Nemanja ostavio i otvorila sam vrata.

aaa bas me interesije sta ce naci unutra
super je bb

Hah. Hvala. To i ja još nisam smislila. LOL

Kao sto sam rekla na tennis forumu, super je... bas pravis dobre zavrsetke delova, tako da uvek jedva cekamo nastavak da vidimo sta ce se desiti...

Thnx Slađo. Večeras donosim nastavak.

Ina Murray-Nagasaki (citat):

Thnx Slađo. Večeras donosim nastavak.

Uh, super...

NASTAVAK

Stajala sam nekoliko sekundi zaprepašćena na pragu. Nisam znala da li da uđem. Unutrašnjost kuće je izgledala normalno. Nasuprot ulaznih vrata nalazio se prozor,koji se protezao celom dužinom sobe. Ispod prozora se prostirao veliki radni sto. Na njemu se nalazilo mnoštvo papira raznih veličina. Približila sam se stolu i otvorila prvu fioku,koja je bila puna fascikli,listala sam redom,a onda sam naišla na fasciklu sa imenom moje sestre na njoj. Brzo sam je stavila u torbu. Kada sam se okrenula ugledala sam veliku policu sa knjigama. Uhvatila sam jednu knjigu i krenula da je izvadim,a onda sam osetila vetar na kosi. Okrenula sam se oko sebe i primetila sam da je potpuno drugi ambijent. Sada sam se nalazila sa druge strane police. Iznad glave mi se nalazila sijalica,upalila sam je i zgrozila se od pogleda. Ispred mene se nalazila jedna velika posuda sa ljudskim bubrezima. Jao,on ubija devojke da bi trgovao ljudskim organima,a onda sam začula kako neko ulazi u kuću. Stala sam na mesto gde sam dospela ovde i ugasila svetlo,a onda sam se ponovo našla u dnevnoj sobi. Izletela sam iz kuće što sam brže mogla i pojurila ka bolnici.
***
Sedela sam na klupi. Razmišljala sam o Danijelu. Ne mogu da ga dovodim u situaciju da se nervira zbog mene,kao sinoć kada je bio na ivici suza. Ne,moram da ga ubedim da ga ne volim i da me zaboravi,a onda sam se setila jedne ideje. Izvadila sam iz torbe telefon i okrenula njegov broj.
''Halo,Nebojša da li moćemo da se nađemo za pola sata kod jezera?Moram nešto da ti kažem.''
''Naravno. Vidimo se.''
''Vidimo se.'',rekla sam,a onda sam prekinula vezu i uputila se ka jezeru.
***
Čekala sam ga,a onda se on pojavio. Bio je toliko lep,ali ja sam i dalje mislila na Danijela.
''Zdravo. Kako si? Kako ti je sestra?'',upitao me je.
''Zdravo. Dobro sam. Moja sestra je dobro,danas se probudila iz kome. Malopre sam je posetila.''
''Super. Drago mi je.''
''Nego htela sam o nečemu da razgovaram sa tobom.''
''Reci.''
''Volim te. Ne mogu to više da krijem od tebe.'',uveravala sam ga.
Pogledao me je iznenađeno,a onda je prislonio svoj nos na moj,pomilovao me po obrazu,a ja sam stavila svoju ruku u njegovu kosu. Prislonio je svoje usne na moje i poljubio me. Svidelo mi se,ali ne onoliko kao sa Danijelom. Tog trenutka sam se setila njegovog poljubca,koji je bio toliko nežan i vatren. Ljubili smo se tako neko vreme,a onda je on odvojio svoje usne od mojih.
''I ja tebe volim.'',rekao mi je.
Osmehnula sam mu se,a on mi je uzvartio osmehom.
Šetali smo pored jezera još nekoliko sati,a onda je svako otišao svojim putem.
Kada sam došla kući,istuširala sam se,a onda otišla u svoju sobu i zaključala vrata. Uzela sam papire,koje sam našla u kući i počela da čitam.

super je

Super je...

Thnx

NASTAVAK

Prvi papir je bio sa njenim ličnim podacima,imenom i prezimenom,slikama,datumom rođenja i drugim podacima. Kada sam pogledala prvi papir ispod njega se nalazio drugi papir sa svim detaljima iz njenog života,dok je na trećoj pisalo sve o njenoj nesreći i policijski izveštaji. Vratila sam zaprepašćena papire nazad u torbu i legla. Kako je uspeo sve ovo da sakupi? Da li to znači da će i nju ubiti? Ne,ne smem to da dozvolim. Sutra ću da vratim ove papire tamo gde sam ih našla.
***
Otvorila sam oči,napolju je sijalo sunce. Ah izgleda da sam zaspala. Još uvek sam bila u istoj odeći. Brzo sam se presvukla. Obukla sam crne uske pantalone i belu majicu dugih rukava,uzela torbu i krenula na probu sa bendom. Treba da idem sa Nebojšom. Kada sam otvorila vrata,on je stajao pred kućom. Zaključala sam vrata i krenula ka Nebojši.
''Zdravo. Kako si danas?'',pitao me je.
''Zdravo. Dobro sam.'',rekla sam.
Uzeo mi je ruku i prislonio svoje čelo na moje,a onda je prislonio svoje usne na moje. Ljubio me je tako nežno da me je podsetilo na Danijela,a onda je odvojio svoje usne od mojih i zagrlio me je.
Imala sam mnogo razloga da budem srećna u ovom trenutku,pored sebe sam imala savršenog momka,lepog,pametnog,ali ja sam nesretna. Mora da nešto nije u redu sa mnom. Zašto stalno mislim na njega. Ne,ne smem da mislim na njega,moram da ga zaboravim.
Odjednom smo se našli ispred graže. Vrata su se otvorila,Marija je bila nasmečena i uputila mi je značajan pogled,a Danijel se namrštio,izgledao je kao da će da zaplače. Smešila sam se,ali iznutra sam bila skrhana,nisam mogla da podnesem da gledam Danijela tako skrhanog,ali moram da ga zaštitim.
Nakon probe Danijel me je pozvao nasamo da popričamo. Nalazili smo se pored garaže.
''Reci.'',rekla sam.
''Kako si mogla ovo da mi uradiš? Znaš da te volim,a znam takođe da i ti mene voliš isto koliko i ja tebe.''
Pogledala sam u zemlju:''Ne volim te! Nikada te nisam ni volela. Oni poljupci su bili greška.''
''Pogledaj me u oči i kaži mi da me ne voliš.''
Podigla sam glavu i pogledala ga:''Ne volim te.''
Nije ništa rekao,samo se okrenuo i otišao. Krenula sam da vratim papire u kuću. Celim putem sam plakala. Kada sam došla pred kuću izvadila sam ključ i otvorila vrata. Polako sam krenula ka stolu kako bi mogla ostavim papire tamo gde sam ih našla,ali sam iznenada začula korake ispred kuće. Skamenila sam se.

extra jeeeeeee

Thnx

NASTAVAK

Nisam znala šta da radim,a onda sam ugledala jedan mali prolaz ispod
radnog stola. Provukla sam se nekako kroz njega. Našla sam se u
dvorištu kuće,a onda sam začula kako on ulazi u kuću. Stala sam ispod
prozora i osluškivala. Razgovarao je telefonom.
''Pa lepo ti kažem juče se probudila iz kome. Ne znam šta da radim.
Njena sestra me je već otkrila. Ne,ne znam kako,ali samo nisam pazio i
otkrila me je.''
Sva sam se ukočila,zavladala je tišina,a onda je opet odgovorio:''Smiri
se sve će biti u redu. Ne,ne verujem da zna za naš posao. Samo budi na
oprezu.''
Spustio je slušalicu i izašao iz kuće. Pričekala sam nekoliko
minuta,kako bi bila sigurna da je zaista otišao. Nakon nekoliko minuta
sam ušla kroz onaj isti otvor,jedva sam uspela da se provučem,vratila
sam papire tamo gde sam ih našla. Ponovo sam izašla kroz onaj isti mali
otvor i uputila se kod Milice u bolnicu. Dok sam išla razmišljala sam
ko bi mogao da bude Nemanjin saučesnik. Da li je to neko koga poznajem?
Neko ko je meni blizak. Mogao bi da bude bilo ko.
Danijel,Nebojša,Marija... Ma ne šta ja umišljam?
Tako izgubljena u msilima nisam ni primetila da sam već došla do
bolnice. Ušla sam u lift i za tren oka sam se našla na spratu na kom se
Milica nalazila. Odšetala sam tromo do njene sobe. Kad sam ušla videla
sam je kako se smeje. Njeno lice je bilo rumeno i oči su joj se sijale
od sreće.
''Ćao seko. Kako si?'',upitala sam je.
''Ja sam super. A ti?'',odgovorila mi je sa smeškom na licu.
''Pa recimo da sam dobro. Malo me ljubav muči,ali pričaću ti o tome kad dođeš kući.''
''U redu kako ti kažeš.''
Pričale smo tako satima,a onda sam odlučila da idem. Izašla sam iz bolnice i ugledala njega.
***
Gledao me je ozbiljno svojim zeleno-plavim očima,zraci sunca su padali
na njegove prelepe plave lokne. Htela sam da mu se nasmejem,ali
jednostavno nisam mogla. Stala sam pred njega i ozbiljno ga gledala.
''Šta sad hoćeš?'',upitala sam drsko.
''Oh pa sad smo još i bezobrazni.''
Besno sam ga prostrelila pogledom. Nije ništa rekao samo me je privukao
sebi i prislonio svoje usne na moje. U početku sam se opirala,ali sam
se kasnije prepustila osećanjima. Bilo je mnogo lepše ljubiti se sa
Danijelom nego sa Nebojšom. Nisam mogla da se oduprem,a onda je odvojio
svoje usne od mojih. Stegla sam prste desne ruke u pesnicu i udarila ga
po usnama.
Pogledao me je ljutito:''Tako mi zahvaljuješ na poljupcu?''
''Nisam ti se zahvaljivala budalo.''
''Opa sad sam i budala,a preključe si me volela.''
''Nikad ja tebe nisam volela.''
''Ne verujem ti.'',rekao je.
Ponovo me je zagrlio.
''Pusti me idiote.''
''Hej pusti je na miru.'',odjednom se začuo Nebojšin glas iza Danijela.

Danijel se polako okrenuo. Nebojša je besno zurio u njega.
''A kos i ti da mi to kažeš?'',opušteno je upitao Danijel.
Zinula sam u čudu. Kako ima hrabrosti da to kaže. Zna da smo ja i Nebojša sada momak i devojka.
''Molim. Šta si to rekao?'',zarežao je Nebojša.
''I ja i ti dobro znamo da Sonja voli mene. Samo ne želiš da priznaš.''
''E sad je stvarno dosta.'',rekao je Nebojša.
Iznenada
je zamahnuo pesnicom desne ruke i udario Danijela po oku,a zatim po
obrvi. Danijel mu je uzvratio udarac u usnu. Nisam mogla da gledam kako
se tuku zbog mene,pa sam uletela između njih dvojice i razdvojila ih.
''Stanite! Šta to radite? Jeste li poludeli?'',vikala sam na obojicu,a zatim sam ih pogledala.
Danijel
je imao veliku masnicu na oku i oko njega izgledala je kao šljiva,a
obrva mu je bila raskrvavljena,dok je Nebojša imao raspuknutu usnu.
Prošla sam Nebojši i zagrlila ga.
''Jao! Kako to izgledaš! Je si li dobro ljubavi?'',upitala sam ga.
''Nisam i sve to zahvaljujući ovom kretenu.'',nasrnuo je na Danijela preko mene.
Zateturala sam se,ali sam uspela da se zaustavim.
''Hej stani. Zar ćeš se spustiti na njegov nivo?''
''Ma u pravu si. Zašto da se spuštam na nivo ovog kretena.''
Odjednom sam iza Nebojše ugledala policiju.
''Šta se to ovde dešava? Neko nam je javio da se neko potukao.''
''Njih dvojica gospodine.'',rekla je jedna žena i pokazala na Danijela i Nebojšu.
''U redu. Vas dvojica pođite sa mnom u policijsku stanicu,a i ti mlada gospođice.''
''Ja? Kakve ja imam veze sa ovim?'',upitah u čudu.
''Pa zbog vas je izbila tuča. Zar ne?''
''Da jeste,ali...''
''Nema ali pođite sa nama.''
Tiho sam krenula za njima.
***
Izašla sam iz policijske stanice i uputila se kući.
Dok
sam išla razmišljala sam o Danijelu. Kako mi se svideo onaj poljubac.
Nikada me nije ljubio tako,bio je nežan,a ja sam morala sve da
pokvarim. Morala sam,ne smem da dopustim da pati zbog mene.
Onda me je u razmišljanju prekinula zvonjava mobilnog telefona. Brzo sam ga izvadila iz džepa i javila se.
''Halo...halo ko je to?''

Još sam nekoliko puta pitala ko je sa druge strane telefona,a onda se
prekinula veza. Možda je pogrešan broj pomislila sam. Tada me je u razmišljanju
ponovo prekinula zvonjava mobilnog telefona. Ponovo sam se javila,ali ovoga
puta nisam ja bila prva koja je progovorila.
’’Halo,Sonja! Je si li to ti?’’,upita u panici poznati ženski glas.
’’Halo!Marija šta se dešava? Je si li dobro?’’,upitah u panici.
’’Naravno,naravno. Samo se smiri i lepo mi objasni šta se
dešava.’’,pokušala sam da je umirim,ali mi nije uspevalo,jer sam i ja bila
uplašena isto koliko i ona.
’’Umreću eto šta se dešava. Neki ludak sa maskom i crnim rukavicama je juri
sa nožem u ruci. Želi da me ubije Sonja. Pomozi mi molim te. Ne želim da
umrem.’’,šaptala je kroz suze. Jedva je dolazila do daha.
’’Gde se nalaziš,Marija!? Reci mi gde se nalaziš!?’’,vikala sam uzrujana,a
onda sam začula tup udarac. ’’Marija,Marija!Je si li tamo!? Reci nešto!
Marija!’’,uspaničeno sam vikala,ali sa druge strane nije bilo nikakvog
odgovora,a zatim se začulo jedno bip.
Nisam znala šta da radim. Bila sam besna na Nemanju i krenula sam ka onoj
staroj kući nadajući se d ću tamo naći Mariju. Čim sam se okrenula ugledala sam
njega kako me zabrinuto gleda. Nemanja. Uzrok mojih komplikacija u životu.
Krenula sam da ga udarim. Imala sam jaku želju da ga ubijem i da se rešim svih
ovih košmara. Krenula sam ka njemu sa oštrim kamenom u ruci. Zamahnula sam ka
njegovom vratu,a onda me je uhvatio za ruku,uvrnuo je i stavio na leđa,kao kad
se hapsi neki kriminalac. Toliko me je zabolela ruka da sam vrisnula od bola.
’’Hej pusti me! To boli!’’,vrištala sam od bola.
’’Pustiću te ako obećaš da me nećeš udariti,poseći ili pokušati nešto tako
glupo.’’,rekao je pretećim glasom.
’’U redu,u redu neću pokušati ništa glupo. Samo me pusti.’’,molila sam ga
stenjući od bola. Pustio me je.
’’Šta si uradio Mariji?’’,pitala sam ga i dalje stenjući.
’’O kojoj Mariji pričaš? Ja ne poznajem nikakvu Mariju.’’
’’Da,da. Ne verujem ti ništa. Evo sad ću ti objasniti ko je ona. To je moja
najbolja drugarica. Ima talasastu braon-crvenu kosu. Da li ti se sad čini
poznata?’’,upitala sam ljutito.
’’Ne. I dalje ne znam o kome pričaš. Stvarno nemam veze sa tim..’’,uveravao
me je.
’’U redu,verujem ti,ali ako saznam da imaš bilo kakve veze sa ovim kunem ti
se da ću se osvetiti!’’,vikala sam.
Zatim sam se okrenula u suzama. Krenula sam kod jedne veoma pouzdane osobe.
Otići ću kod Martina da proverim odakle je Marija zvala,ako niko ne želi da
preduzme ništa,onda ću ja morati da istražujem. Neću moći sama da istražujem
biće mi potrebna pomoć. Nisam znala od koga da tražim pomoć. Niko neće želeti
da se upušta u nešto ovako opasno,a tada mi je pala jedna osoba na pamet. Nisam
ja bila jedina Marijina najbolja prijateljica. Ona je imala još jednog
najboljeg prijatelja. Danijela. Znam da e biti teško nagovoriti ga da pristane
na ovo,ali vredelo je pokušati. Uzela sam telefon u ruke i okrenula Danijelov
broj.